Za Duhovniot otec

Sv. Antim Hioski

1 januari 1946 godina

“Ete me mene i decata, koi Bog mi gi dade.” Jas ne sakav da imam deca po telo vo svetot, no Bog vas ve dade na mene da ve imam kako duhovni deca. Taa re~enica mi dava uteha, a pretpostavuvam deka i vam vi nosi radost isto taka. Ve imam kako moi duhovni ~eda, pa taka i vie primete me kako va{ duhoven otec.

Duhovniot otec e pogolem od tatkoto po telo. Bidej}i ako vidam deka ste ja udrile nogata na kamen, }e se zagri`am i }e poitam da vi pomognam. I ako vidam deka ve vodat na sud zaradi nekoj va{ dolg, }e pobrzam da go otplatam vo va{e ime. I ako vidam deka lu|eto ve osuduvaat, ve prokolnuvaat ili ve klevetat, }e bidam na va{a strana i }e ve za{titam. Ako ve vidam ta`ni i deka nikade nemate uteha, }e dadam sé od sebe, makar da prolijam i kapka od svojata krv, ako e mo`no da ve ute{am. Ako vidam deka boleduvate, ne mo`am da pomognam, tuku }e vi ponudam pomo{ vo tretmanot. Ne mo`am da gi gledam va{ite stradawa i da ostanam ramnodu{en, bidej}i mojata du{a boluva zaradi vas. Jas sum vi daruvan od Svetiot Duh i so~uvstvuvam so vas. Ako ste pod demonska vlast, ako ste vo opasnost od strasti, ako ste voznemiruvani od edno ili od drugo ne{to, ne mo`am da sedam miren. So site mo`ni sredstva }e se obidam da vi pomognam. I }e vi dadam otpust na grevovite, za vo Carstvoto Nebesno da otidete ispovedani. No, seto toa zavisi od vas.

I seto ona {to sega go rekov, so radost sum podgotven da go napravam. Toa go znaete ve}e godini, bidej}i toa go gledate sekoj den. No, sé zavisi od va{ata sopstvena vera i po~it, od va{ata predanost i doverba {to ja imate vo mene. Dol`ni ste da gi imate istite ~uvstva kon mene, da go primenuvate ona {to e primerno vo va{ata polo`ba, dodeka jas sum onoj koj ve nadgleduva i ~uva kako pastir. Izgleda deka jas sum nedostoen pastir, znam deka sum nedostoen, no sum onoj koj{to e ovde. A pastirot e sekoga{ buden. Koga gleda deka doa|a volk, podgotven e da go za{titi svoeto stado so site raspolo`livi sredstva, pa povikuva i drugi na pomo{. Toj vika, sviri, frla kamewa na `ivotnite, koi se nesposobni da rasuduvaat.

Sestri, i jas go pravam istoto: od vreme na vreme vikam, nekoga{ ve karam, pa potoa pak se lutam. Bidej}i jas sum pastir na slovesni ovci, koi imaat dar na rasuduvawe. A ne bi trebalo da bide taka. Beslovesnite `ivotni nemaat rasuduvawe. Tie ne razbiraat. A na onie koi razbiraat, dovolen im e samo eden zbor od pastirot za da go poslu{aat. No, ako pod vlijanie na demonite ili lo{ite naviki ili nepo~itta kon pastirot, onie koi imaat dar na razbirawe – ne slu{aat, toga{ sé {to rekovme treba da se primeni. Samo pi{anoto slovo, slovoto od Evangelieto, dovolno e da go nau~i slovesnoto stado i mene, kako da ve za{titam od tajniot volk, demonot. No, bidej}i ne go slu{ame slovoto, se `alostam {to ponekoga{ moram da se boram, ponekoga{ da vikam, ponekoga{ da kaznuvam, a nekoga{ da te{am, celo vreme vnimavaj}i da ne ja prestapite granicata. Ne smutuvajte se, sestri, zaradi ona {to sega vi go govoram, tuku podobro vre`ete go dlaboko vo va{ite srca, bidej}i eden den jas }e zaminam i }e vi bide potrebno. Mojata ljubov me tera da vi gi ka`am ovie ne{ta. Toa e duhovna privrzanost, koja ne mo`am da ja iska`am poinaku od ona kako {to vi go zboruvam.

Dol`ni ste da me slu{ate. I ova moe ni{to`no slovo e zavet, koj treba da go ~uvate. Ne dojdov ovde da le`am na meka postela i da se odmaram dodeka srceto ne mi stene zadovolno, tuku dojdov da padnam vo poniznost. Ne dojdov vamu zaradi slava i ~est i da mi se obra}aat so „gospodine“, dojdov da me prokolnuvaat, da gladuvam, da `eduvam, da rabotam, da trpam ismevawa, da bidam gazen zaradi Hristovata ljubov. Jas ne sum gospodin. Majkata Bo`ja e Vladi~ica i Nejziniot Sin e Gospod. Jas sum va{ sluga. Vi slu`am tolku mnogu godini. Jas sum va{ rob, duri ni Starec ne sakam da me narekuvate. Ne mi se dopa|a i ne go sakam toa, no ~esta {to tolku mi ja uka`uvate, e vo va{a korist.